Životna priča našeg orkestra počinje još u detinjstvu, u vremenu kada su prve ljubavi i prvi snovi bili najvažniji deo odrastanja. Već sa pet godina rodila se prva ljubav prema muzici, a nekoliko godina kasnije otac je kupio prvu trubu koja je promenila ceo životni put. Taj trenutak nije bio samo običan poklon, već početak velike muzičke priče.
Prvi učitelj bio je Jovan Harizović, čovek koji je pokazao prve korake u svetu muzike i trube. Uz prve tonove došla je i prva pesma „Prva mi je ruža procvetala“, koja je ostala posebna uspomena i simbol početaka. Ljubav prema trubi bila je toliko jaka da su se druge stvari zaboravljale. Čak je i BMX bicikla menjana samo da bi se došlo do bolje trube i nastavilo sa sviranjem. Još tada je postalo jasno da je muzika životni put.
Kao dečak, sanjao je da ima svoj orkestar i da jednog dana svira pred velikim brojem ljudi. Jedan od posebnih trenutaka iz detinjstva bio je kada je tražio pisak za trubu, ali ga nije mogao dobiti. Tada je ujak rekao: „Idi kod čika Fejata Sejdića, traži tamo.“ Pomisao da se ode kod velikog Fejata Sejdića delovala je nestvarno, jer je on bio pravi majstor trube i legenda među muzičarima. Ipak, taj susret se dogodio i Fejat je dao pisak koji je postao velika motivacija i vetar u leđa za dalje napredovanje.
Posle toga dolaze godine rada, vežbanja i nastupa. Sviralo se sa velikim imenima kao što su Srđan Azirović i Elvis Bajramović, od kojih se mnogo naučilo o muzici, nastupu i pravom orkestarskom duhu. Svaka svirka donosila je novo iskustvo i još veću želju za uspehom.
Od 2009. godine počinje stvaranje sopstvenog orkestra. Korak po korak, uz mnogo truda, rada i odricanja, orkestar je rastao i postajao prepoznatljiv po energiji, emociji i pravoj trubačkoj muzici. U Leskovac počinju ozbiljniji nastupi i širenje imena među publikom. Ljubav prema muzici i vernost tradiciji doveli su do saradnje sa velikom zvezdom Dragana Mirković, što je predstavljalo važan trenutak u karijeri i potvrdu kvaliteta rada.
Najveći san svakog trubača jeste uspeh u Dragačevski sabor trubača u Guči. Posle mnogo godina rada, odricanja i borbe, stigla je i pobeda u Guči — mesto gde samo najbolji ostavljaju trag. Taj uspeh nije došao preko noći, već kroz ljubav prema muzici, poštovanje prema tradiciji i veru da snovi mogu da se ostvare.
Danas naš orkestar predstavlja spoj iskustva, emocije i iskrene ljubavi prema trubi. Svaki nastup nosi priču o detinjstvu, prvoj trubi, velikim učiteljima i dugom putu koji je vodio do najvećih bina i priznanja. Muzika nije samo posao, već život, tradicija i srce koje kuca kroz svaki ton trube.
